Mostovi, kako oni koji spajaju obale reka, tako i oni koji spajaju ljude oduvek su inspirisali umetnike – pisce, slikare, arhitekte. Zbog toga i postoji veliki broj izuzetno lepih mostova, koje predstavljaju turističke atrakcije velikih gradova. Jedan od takvih mostova biće kroz nekoliko meseci sagrađen i u Novom Pazaru. Reč je o neobičnom projektu – pešačkom mostu od plastičnih flaša, čiji je idejni tvorac student arhitekture Admir Marovac. U narednim redovima saznaćete nešto više o ovom kreativnom mladiću, projektu mosta, ali i grupi talentovanih umetnika objedinjenih pod okrilje grupe „Atelje 020“.

Šta „Atelje 020“ predstavlja u simboličkom a šta u suštinskom smislu?

Posmatrajući Atelje iz ugla simbolike, rekao bih da predstavlja jednu jednostavnu ideologiju koja se može opisati sloganom: „Zašto kukati na uslove, kad uslove možeš sam napraviti? Knjigu i čekić u ruke!“. Suština našeg koncepta se krije u tome da od nekorisne stvari napravimo korisnu, pa makar to bila limena konzerva, video spot ili propali roman. Pored tih prioriteta bavimo se i projektima koji za cilj imaju inovacije, estetiku, praktičnost, edukaciju i funkciju. Takođe, Atelje može da pomogne našim članovima da ostvare zdrave ciljeve tako što će omogućiti neki vid pokroviteljstva, kao i pomoć i podršku velike ekipe umetnika.

Koja je pozadina njegovog pokretanja: entuzijam, težnja za kreativnom razmenom ideja, težnja ka podizanju svesti ili…?

Baš kao što ste i naveli. Nagon koji se zove „kreativnost“ nas je naveo da se organizujemo. Samim našim radom, objavom radova, mi podstičemo razmene ideja kojima se okoriste svi zajedno sa nama. A kada je reč o podizanju svesti, stavio bih to na vrh lestvice. Jedan od najvećih motiva jeste karijera. Mi želimo da kroz Atelje i našim aktivnostima obezbedimo sebi mesto u svojim branšama i da to bude zasnovano na samostalnom radu. Takođe, vrlo često je u pitanju čisti entuzijazam.

Za nekoliko meseci „Atelje 020“ puni dve godine. Šta biste izdvojili kao najveća dostignuća?

Što se tiče dostignuća, na prvo mesto bih stavio podršku koju smo zadobili, način na koji ljudi sagledavaju naš rad. Jako smo zadovoljni i shvatamo to kao vetar u leđa. Što se tiče konkretnih stvari, zaista imamo dosta uspešnih projekata. Ne bih da nabrajam sve radove pojedinačno, ali zaista na 90% smo ostvarili zadovoljavajuće uspehe. Ali ako baš moram, izdvojio bih prvo mesto na konkursu za fotografiju „Ramazanski vakat“ , izlaganje komadnog nameštaja na sajmu nameštaja u Sarajevu koji je oslovljen kao priznat rad, knjigu poezije „Zejna kao strast“ i kratki eksperimentalni film „3 sekunde“ i humanitarna akcija za lečenje jednog dečka. Ona je zanimljiva po tome što smo radili posebne modele kutija za prikupljanje novca, jer su ljudima privlačile pažnju, a i grafički dizajn ih je dodatno motivisao. Ove radove koje sam istakao samo za nijansu izdvajam od drugih.

Da li su neki projekti Ateljea dobili konkretnu podršku nadležnih institucija i koliko vas je to iznenadilo?

Još uvek nismo naišli na saradnju i podršku, izuzev kod organizacije humanitarne predstave, kada nam je Kulturni centar dao salu Doma оmladine na korišćenje. Kod nas još uvek ne postoji svest o tome koliko zdrava ideja i čista namera može da ode daleko, već ljudi pomalo razmišljaju na utaban način. Zato nailazimo na poteškoće u razgovorima za dozvolu gradnje mosta.

Najviše medijske pažnje privukao je projekat pešačkog mosta u Novom Pazaru. Ideje projekta su jasne: iskoristiti flaše za nešto korisno, podići ekološku svest, izgraditi most kao simbol ujedinjenja, privući turiste u Pazar. Ono što nas zanima je kada i kako nastaju kreativne ideje ovog tipa? Da li su rezultat trenutne inspiracije, dužeg razmišljanja ili nečeg trećeg?

Kao prvo, jako mi je drago što vam je vest o mostu u potpunosti prenela ono što sam zapravo i hteo da postignem. Da, most treba da nosi poruku o potrebi korišćenja štetnog otpada, da podigne ekološku svest, da jednostavno pokaže ljudima šta znači biti ujedinjen, da privuče pažnju turista, kao i da otvori nove horizonte u arhitektonskim rešenjima i ohrabri ostale ambiciozne i talentovane mlade kadrove. Ideja nije nastala baš jednostavno. Već ste upoznati sa našom koncepcijom rada, pa samim tim i možete povezati na koji način sam došao do nje. Na prvom mestu je Bog, jer u bilo kojoj religiji svesno ili nesvesno zagađenje okoline je greh. Na drugom mestu je ljubav prema gradu i arhitekturi. Na trećem mestu je stalna analiza i traženje novih rešenja kako dopreti do sopstvene, a i tuđe svesti, kako preneti poruku, jer i sami znate da nikakve koristi nema od govora ”ne bacajte smeće u reke”. Jednostavno sam želeo da ”ne bacajte smeće u reke” pretočim u arhitektonski oblik, i nadam se da ću uspeti to da ostvarim do zadovoljavajućeg nivoa. Divno je posmatrati kako ti sugrađani sa svih strana donose flaše, znajući da su iste mogle zaglaviti u reci.

U jednom od svojih intervjua ste izjavili kako je most samo početak dužeg rada na promovisanju Novog Pazara i privlačenju turista. Čime će NP biti “obogaćen” u narednom periodu?

U planu imamo da nastavimo sa izgradnjom objekata od neobičnih materijala, kao što su novine, flastika, slama, tekstil i mnogi drugi. Jedan od većih poduhvata koji ćemo uskoro početi da pripremamo jeste projekat Omladinskog grada. U njemu želimo predstaviti interpretaciju tradicionalne arhitekture naših prostora, a po svojoj sadržini biće zasigurno od značaja za celu Srbiju, zato što je ovo sredina od izuzetne istorijske i kulturne važnosti. Najavili smo i projekat Pazarskog tornja i svakodnevno nam se rađaju nove i nove ideje. Uglavnom, blistava budućnost nam se smeši, kao i svoj ambicioznoj omladini.

Zašto ste odabrali baš arhitekturu i u kojoj meri vas arhitektura NP inspiriše, uzimajući u obzir njenu “multikulturalnost”?

Arhitektura me prati od prvih koraka u mom životu. To je moj dečački san, i životna preokupacija. Sve ostalo čime se bavim komotno nazivam sporednim stvarima i hobijima. Što se tiče arhitekture u Novom Pazaru, jedino me inspiriše tradicionalna arhitektura, jer smatram da ni u jednoj drugoj arhitekturi neke sredine ne postoji tolika povezanost objekta sa načinom življenja čoveka. Smatram da ne postoji gostoprimljivija arhitektura, počevši od eksterijera objekata, same panorame starih mahala, pa do enterijera koji su izuzezno inspirativni. Kada je reč o multikulturalnosti, u tome vidim nepresušan izvor, iako se u poslednjih 40 god. na objektima to ne može više uočiti, jer se kompletno društvo okrenulo industrijalizaciji i velikim kompleksima.

Šta mislite da je najznačajnije za uspeh u umetnosti: talenat, kreativnost, rad, entuzijazam, kontakti i postoji li “merni instrument” za detekotovanje uspeha u umetnosti?

Postoji ona poznata da je talenat 5%, a 95% rad, ja se ne bih složio baš u potpunosti. Smatram da je kreativnost, dar, sam taj talenat 80%, a 20% rad. Šta možete postići u umetnosti ako tu nema osećaja, ako ideja nema težinu? Ja zastupam mišljenje da se umetnost vrednuje u momentima, da ona svakog dana ima različitu vrednost i cenu. Sve je u tome kako je doživljavate. Polazim od svoje branše i uvek se vodim činjenicom da arhitekta ne projektuje za arhitekte, već za ostale ljude. I ako vi uspete da napravite objekat i ambijent, ako se vaš rad svidi doktoru, komunalcu, pravniku, mehaničaru ili učitelju, onda je to umetnost. Umetnost je relativna.

Koji citat kog umetnika Vas posebno inspiriše i oslikava Vašu viziju života?

Ne bih citirao jer bih na taj način samo ispoštovao vaše pitanje, a ne bih zaista odgovorio. Inspiriše me vera. Fascinira me ta sama koncepcija religije koja u svakom smislu teži ka sveobuhvatnom boljitku. Pa tako i ja kroz rad težim k tome.

Šta biste pitali Admira Marovca da ste na mom mestu?

Da li želi postati arhitekta ili želi da se bavi arhitekturom? Da li ima u planu da proširi ideologiju Ateljea 020 i na druge gradove širom zemlje, ili će se samo zadržati u Pazaru?

Izvor: iSerbia