CENTAR ZA PROFESIONALNI RAZVOJ

Moć jagode: Intervju sa Milošem Milisavljevićem

Home
Vesti
Oni inspirišu
Moć jagode: Intervju sa Milošem Milisavljevićem

Pitanja? office@iserbia.rs


Tehnička podrška 24h dnevno!


Kako da napredujem?


Naš cilj je podizanje profesionalnog kapaciteta naših korisnika! Slaćemo vam besplatne savete, konkurse i kurseve. Nećemo vas zamarati više od jednom nedeljno. Prijavite se na našu mejling listu!

Pratite nas:

NAJTRAŽENIJI KURSEVI:

100% besplatni kursevi:


Najnoviji kurs!

3-minutni poslovni test
Da li si poslovno vaspitan? Proveri ovde!

Drugi o nama:


Koja je verovatnoća da sa samo 22 godine neko bude idejni tvorac i direktor mlade srpske komapnije koja osvaja nagrade i pobeđuje na konkursima širom sveta? Bez nedoumice jako mala, a i ako takvi primeri postoje, prvo bismo pomisli da žive daleko u razvijenom i bogatom svetu i da je za njihov uspeh zaslužan neko drugi. Da nije uvek baš tako, dokazao nam je student završne godine Elektrotehničkog fakultetau Beogradu.

Miloš Milisavljević je svoja interesovanja i naučne afinitete praktično primenio i osmislio konkretan proizvod, koji ne samo da je koristan i upotrebljiv u svakodnevici već i ukazuje na goruće pitanje ekološke svesti. U pitanju je “Strawberry Drvo”, prvi javni solarni punjač za mobilne uređaje koji je postavljen na gradski trg u Obrenovcu. U želji da promoviše razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji, Miloš je držao predavanja učenicima osnovnih škola i polaznicima Istraživačkog centra Petnica. U daljoj razradi ideja o održivom razvoju pridružilo mu se nekoliko kolega i time nastaje Strawberry energy. Kompanija koju su pokrenuli mladi ljudi u skromnim uslovima i u vreme recesije, uspela je da osvoji mnoga priznanja, a jedna od njih je i nagrada Evropske komisije Sustainable Energy Europe Award. Misija Miloša i njegovih kolega i koleginica je da utiču na podizanje svesti o značaju “čistih” izvora energije tako što će ih stavljati na uslugu svim ljudima, i kako i sami kažu, trude se da promene svet u skladu sa svojim mogućnostima koje nisu velike, ali ni zanemarljive.

Koja rečenica/savet te najviše motiviše da stalno radiš na sebi?

Osamdesetih godina prošlog veka Stiv Džobs je izgovorio sada već čuvenu rečenicu: “Da li želiš da prodaješ zašećerenu vodu do kraja života, ili želiš šansu da menjaš svet?” Pre nekoliko godina sam pročitao tu rečenicu i ona me je navela da razmislim šta želim da radim u životu i da preispitam svoje ciljeve.

Bio si prvak Srbije u Omladinskom preduzetništvu 2006. godine. Da li misliš da je za mladog stručnjaka u Srbiji perspektivnije da pokrene sopstveni biznis ili da karijeru gradi u velikim kompanijama/institucijama, i zašto?

To zavisi od ljudi, i naravno sve ima svojih prednosti i mana. Građenje karijere u velikim kompanijama je sigurniji (manje rizičan) ali sporiji proces. Pokretanje sopstvenog biznisa je daleko rizičnije, ali pruža veću slobodu i šanse za brži uspeh, ali i brže propadanje. Sa stanovištva stvaranja novih radnih mesta, mislim da se u ovom trenutku previše očekuje od velikih kompanija i institucija, i da je perspektivnije za mlade ljude da pokrenu sopstveni biznis. Tim potezom ne samo da sebi stvaraju radno mesto, već zapošljavaju i nove ljude.

Tri prideva koja krase uspešnog mladog coveka?

Strast prema onome što radite.
Spremnost na učenje.
Upornost.

Bez čega ne može i šta mora ONAJ koji je na “stazi uspeha” ?

Ne može sam. Iza svakog uspešnog pojedinca stoji uspešan tim. Svaku uspešnu kompaniji čine njeni ljudi. Mora se biti uporan, mora se verovati u sebe i svoj tim, i mora se raditi najbolje što može.

“Znam koliko ne znam”… pronalaziš li se u tome?

Apsolutno. Mislim da je najbolji odgovor na to “Čovek se uči dok je živ”. Spremnost na učenje, i formalno i neformalno je neophodna, jer uvek nailazite na nove, drugačije probleme, okolnosti se menjaju, i jedini način da to uspešno radite je da kontinuirano učite.

Koje su bile najveće prepreke na koje si nailazio tokom realizacije projekta „Strawberry Drvo“?

Strah od noviteta.
Često nam se dešavalo da se ljudi uplaše kad nešto novo treba da se radi, jer je tu nepoznat teren, ne znaju se procedure, plaši se da se nešto ne pogreši. Tu nam je otišlo mnogo vremena i energije – da uverimo partnere da je ovo što radimo dobro i ispravno, i da pronađemo načine na koji to može da se uradi u skladu sa postojećim procedurama.

Nepoverljivost prema mladim ljudima.
Verujem u mladost, i to da mladi ljudi mogu mnogo da postignu, ne retko i više nego stariji. U početku je veliki problem bio i to što smo bili jako mladi, i što je postojao izvestan stepen nesigurnosti naših partnera u vezi sa našim godinama – da li ćemo negde pogrešiti, da li ćemo moći da izvedemo posao do kraja i tome slično. Nakon prvog uspešno urađenog posla, taj problem je rešen, i mislim da će sa svakim narednim slika o mogućnostima mladih ljudi nastaviti da se poboljšava.

U kojoj meri se karijera planira a u kojoj meri se “dešava”?

Karijera svakako treba da se planira, ali nikada se ne može isplanirati. Uvek će se dešavati dobre i loše nepredviđene stvari koje će vam menjati planove, i to je normalno. Najvažnije je imati cilj ka kome ćete ići, koji će vas usmeravati, jer brodu koji ne zna gde polovi ni jedan vetar nema povoljan pravac.

Da li misliš da se tvoje postignuće dovoljno i na adekvatan način vrednuje u našoj zemlji ili misliš da je tvoja budućnost ipak u inostranstvu?

Nigde nije lako. Vidimo da se i velike razvijene zemlje bore sa nezaposlenošću. Verujem da i u našoj zemlji ima budućnosti, ali da se moramo potruditi da je izgradimo, jer niko drugi to za nas neće uraditi. Naravno, možda je u nekim uređenijim zemljama lakše pošteno postići uspeh nego kod nas, ali znam da ni kod nas to nije nemoguće. Nije lako, ali nije ni nemoguće.

Koja je prednost a koji nedostatak mladih iz Srbije?

Jako je teško o tome govoriti generalizovano.
Sve ima svojih i prednosti i mana, pa tako i ovo. Sistem vrednosti u društvu nam je prilično razoren, i to se odražava na dosta negativnih načina. Ako već govorimo o mladima, mladi ne shvataju značaj obrazovanja, škola se otaljava. Sa druge strane, obrazovanje bi trebalo biti modernije i dinamičnije, sa više podsticanja lične kreativnosti nego krutog prelaženja gradiva i prihvatanja zdravo za gotovo. Osim toga, teška vremena u kojima smo odrastali su nas primorala da budemo snalažljivi i izdržljiviji nego što su to možda naši vršnjaci koji su u malo bezbrižnijoj situaciji u bogatijim i sređenijim zemljama.

Koja su po tvom mišljenju zanimanja 21. veka?

Svet kakav poznajemo se suočava sa mnogim problemima, najtežim i najkomplikovanijim do sada. I mislim da će ti problemi moći da se reše jedino kroz veliku saradnju između zanimanja, i da će multidiscipilarnost imati sve veći značaj.

Tvoj savet mladim ljudima za kraj?

Pronađite ono što volite da radite. Mislim da je to najvažnije.

Izvor: iSerbia

Copyright © 2012-2014 iAkademija