Da li ste znali za sledeće podatke:

96% pacijenata na onkologiji smatra da su u boljem zdravstvenom stanju od ostalih pacijenata.

93% vozača motora smatra da su prilikom vožnje bezbedniji od drugih vozača.

90% studenata smatra da su pametniji od svojih kolega.

94% profesora smatra da je njihova nastava kvalitetnija od nastave njihovih kolega.

92% ljudi smatra sebe manje pristrasnim od ostalih ljudi
.
Derek Sivers, muzičar koji sebe opisuje kao pasioniranog učenika života, objavio je na svom portalu interesantan tekst o fenomenu “uobraženosti”, čiji je stručan naziv u psihologiji –iluzorna superiornost. On navodi kako je i sam, nakon što je pročitao ove statističke podatke, pomislio – pa dobro, ali ja zaista jesam iznad proseka. A onda je shvatio da ponavlja istu grešku, i da se vrti u krugu – krugu vlastite uobrazilje.

Budite iskreni prema sebi – da li ste nekada, u nekoj životnoj situaciji, apriorno pretpostavili da možete više, jače, bolje od drugih? Ja jesam.

Evo kako Sivers jednom rečenicom opisuje posledice takve umišljene superiornosti:

Većina ljudi je toliko obuzeta željom da uradi nešto veliko, da zapravo nikada ništa i ne urade. I zaista, ukoliko ste recimo pisac, i pred sebe postavite cilj da napišete novi Rat i mir, vrlo je verovatno da vam predstoji razočarenje. A takvo razočarenje poljuljaće vašu veru u sebe i u najgorem, možda ćete zauvek odustati od pisanja. Tu se radi o ogromnom pritisku koji pojedinac takvim stavom vrši na sebe. Jedno je smatrati ili reći – ja sam najbolji, a nešto sasvim drugo je to i opravdati.

Kome mi želimo da dokažemo svoju nadmoć? Pa, sebi! Mi smo ti kojima je potrebno da u nju veruju. Pošto nam je to potrebno, mi ćemo naći način da to opravdanje deluje ubedljivo. Ali, da bi naša istina bila istina, čitav svet mora da stoji naopačke. E, ova činjenica će nam verovatno promaći, jer ćemo u tom našem svetu mi biti gospodari. A to je jedino bitno. I biće nam sve teže da uvidimo da je zapravo naš svet taj koji stoji naopačke.

U svakodnevnoj komunikaciji sa drugima, iluzorna superiornost takođe može da predstavlja barijeru. Kako ćemo naći prijatelje ako su svi gluplji od nas? Kako ćemo objasniti neku svoju grešku, ako smo najpametniji? Kako ćemo se nositi sa autoritetima, kada mi bolje znamo njihov posao od njih?

Sivers preporučuje: Pokušajte stvari da postavite ovako – ja sam učenik/ca. Tu sam da bih učio/la od drugih.

Promenom stava postajemo svesni realnosti, sadašnjeg trenutka. Fokusiramo se na ono što jeste, a ne na ono što bi trebalo ili moglo da bude. U sadašnjosti, ja možda zaista imam potencijal da napišem Rat i mir, ali je činjenica da ja to još uvek nisam uradio/la. Da bi se taj moj eventualni potencijal realizovao, ja moram da slušam, da učim, radim na sebi, posmatram. Moj cilj više nije da postanem novi Tolstoj, moj cilj je sada da stvorim uslove u kojima ću moći da dam svoj maksimum. Ovakav stav me možda neće odvesti tamo gde ja želim, ali će učiniti nešto mnogo bolje za mene – pokazaće mi gde pripadam.

Autor: Branislava Dundić

Izvor: iSerbia VESTI

[/vc_column_text]