U trci za uspehom u poslu nije lako smisliti nešto inovativno i privući korisnike. Kad Stefan Tomke podučava studente kako da koriste inovaciju i kreativnost, pomoć mu dolazi sa neočekivane strane: od mađioničara Džejsona Rendala.

FOTO: Guardian

Prevela: Isidora Zečević

Kad menadžeri kompanija stvaraju inovativne proizvode ili usluge, često im je cilj da zadive kupce tako što će prirediti iskustvo sa više smisla i radosti nego što je moglo i da se zamisli. Pravi „vau” trenutak.

Stefan Tomke, profesor na Harvardskoj poslovnoj školi, zna kome da se obrati da bi stvorio takav čaroban doživljaj: mađioničaru svetskog glasa.

Tomke, profesor na katedri Vilijam Barkli Harding na Harvardskoj poslovnoj školi, udružio je snage sa mađioničarem Džejsonom Rendalom da bi naučio poslovne ljude kako da budu inovativni.

Ovo neobično partnerstvo nastalo je nakon Rendalove posete Harvardskoj poslovnoj školi, kada su njegovi trikovi ostavili snažan utisak na Tomketa. „Njegova predstava je neverovatna i pobudila mi je radoznalost. Ponovo sam se osećao kao dečak”. Tomke je 2009. držao kurs u okviru master poslovnih studija (MBA) o inovaciji, te mu je sinula ideja: zar ne bi bilo zanimljivo kad bi studenti mogli nešto da čuju od Rendala o inovaciji u njegovim nastupima?

„Kad predajete o inovativnosti, studentima treba reći da najbolji postupci ponekad potiču iz neočekivanih izvora”, tvrdi Tomke.

Nastava počinje Rendalovom mađioničarskom predstavom, a završava se dvočasovnom lekcijom na kojoj se obrađuju principi inovacije koji se iz toga mogu izvući. Prvobitna ideja je stavljena na probu u okviru kursa pod nazivom „Inovacija vodećih proizvoda” u programu poslovnih studija, a potom usavršena tokom godina. Dosad je učestvovalo više od hiljadu poslovnih ljudi, a reakcije su pokazale znatan entuzijazam.

Rendalove lekcije za menadžere ne tiču se samo načina kako da se uz zanimljivu ličnost, psihološke uvide i talenat postignu izuzetni efekti koji će zadiviti publiku, već su podjednako usmerene na kreativan rad i trud koji Rendal neprestano ulaže, u cilju umetničkog usavršavanja.

Magičan proces

Tomke smatra da principi koje slede mađioničari kao što je Rendal mogu da budu korisni i inovativnim menadžerima kada žele da ponude uspešne nove proizvode ili usluge:

Posvetite vreme razumevanju pravog problema koji treba da se reši. Neki mađioničari dugo razmatraju iluziju koju žele da postignu pre nego što započnu rad na ostvarivanju samog trika. Menadžeri prečesto požure sa razvojem rešenja za probleme klijenata, a da nisu definisali pravi problem čijem rešavanju taj proizvod ili usluga treba da budu namenjeni.

Na primer, dok je Volt Dizni projektovao Diznilend krajem četrdesetih godina 20. veka, u početku nije obraćao pažnju na uobičajene dileme u vezi sa zabavnim parkom, na primer koliko tobogana i vozića da napravi, koliko parking mesta da obezbedi ili šta da ponudi od hrane. Umesto toga, usredsredio se na sledeće centralno pitanje: kako Dizni može da donese posetiocima nezaboravan doživljaj? “Definisanje problema je verovatno najvažniji deo procesa inovacije, ali često se zanemaruje”, kako kaže Tomke.

Nađite način da se problem reši. „Rešenje problema ponekad može da dođe sa najmanje očekivane strane, a ukrštanje različitih stručnih oblasti često dovodi do značajnih inovacija“, kako piše u članku Inovativna magija.

Baš kao što mađioničar mora da se udubi u psihologiju, mehaniku, bravarski zanat i druge oblasti dok traži način da postigne novi efekat, kompanije često uspevaju da ponude nešto inovativno tako što okupe raznovrsne timove dizajnera, inženjera i drugih stručnjaka koji sarađuju na rešavanju problema.

Nađite način da sakrijete rešenje. Mađioničareva publika ne želi uvek da sazna koliko je težak neki trik ili kako je postignut. Prosto želi da se zabavi. Slično tome, na poslovnom planu, ponekad najbolje rešenje podrazumeva da se izvesni složeni elementi, koji ulaze u sastav proizvoda, budu nevidljivi. Zato je firma Bang i Olufsen uklonila kontrole za prilagođavanje frekvencije sa audio-opreme koju prodaje, ponudivši sistem koji se prilagođava automatski.

„U Diznilendu, niko ne želi da vidi kako se odnosi smeće, pa zato tamo postoji sistem podzemnih tunela“, primećuje Tomke. „Postoji, ali je sakriven, pošto je potpuno nebitan za iskustvo posetilaca.“

“Mađioničari znaju da efekat koji traje svega nekoliko sekundi opnekad zahteva više meseci rada”

Prodajte doživljaj. Mađioničar može da bude vešt iluzionista sa tehničke strane, a da ipak ne ume da predstavi, odnosno, proda taj doživljaj na način koji će ostaviti utisak na publiku.

Na isti način, uspešne kompanije su naučile da za prodaju proizvoda nije dovoljan sam proizvod. Potrebno je stvoriti doživljaj koji utiče na emocije kupaca, koji na kraju čini da se osećaju dobro. Proizvođači luksuzne votke, kao što su Grej Gus i Šopen, pakuju to piće u visoke, skladne flaše od zamagljenog stakla, ne bi li pojačali utisak elegancije koji proizvod ostavlja na potrošače.

FOTO: Guardian

”Mađioničar mora da bude svestan emotivnog stanja gledalaca da bi uspeo da pokrene njihove emocije”, kaže Tomke. „Trik može da se izvede sasvim klinički, tako da gledaoci mirno sede i kažu: “Baš zanimljivo”. S druge strane, trik može da se uklopi u impresivnu priču, koja će zaokupiti publiku. Ako trik pokrene emocije gledalaca, mnogo je verovatnije da će rezultat biti „vau” iskustvo.

FOTO: Stockfresh

Neuspeh je sastavni deo procesa

“Inovacije ne dolaze same od sebe, naprotiv, neophodna je aktivna „težnja ka inovaciji“, navodi Tomke. Traganje za rešenjem problema i načinom da se doživljaj proda podrazumeva duboke misaone procese i brojne eksperimente. Najčešće je najbolji pristup ne žuriti i pustiti da problem ide svojim tokom dok se polako približavamo rešenju.

„U toku eksperimentisanja biće i neuspeha. To je sastavni deo procesa“, nastavlja on. Često se dešava da nema nestašice ideja, već ih ima previše, tako da se nijedna ne razvije. Svaka ideja mora da se podvrgne eksperimentima. Ako se počne od grupe dobro definisanih problema , a zatim se daju ideje koje se tiču mogućih rešenja, šanse za uspeh su mnogo bolje“.

Mađioničari stoje pred ogledalom i isprobavaju svoje iluzije, menjaju ih, ponovo testiraju i dalje usavršavaju sve dok ne postignu pravi rezultat. Tomke kaže da je slavni mađioničar Hari Hudini, poznat po trikovima oslobađanja iz nemogućih situacija, posedovao vrlo brojnu zbirku katanaca i lisica, na kojima je neprestano vežbao obijanje dok nije naučio kako da otvori skoro svaku bravu u roku od nekoliko sekundi.

„Svaki mađioničar nauči da efekti koji traju svega nekoliko sekundi ponekad zahtevaju više meseci rada“, kaže on. „Morate da imate na umu da razne stvari mogu da se dogode. Gledaoci se ponekad čudno ponašaju. Možda će pokušati da vas razotkriju. Mađioničari moraju da prođu kroz mnogo proba i testova, ne samo da bi poboljšali tehniku, već i da bi stekli osećaj za moguće razvoje događaja, za sve što može da pođe naopako, da bi imali plan koji pokriva sve mogućnosti“.

Isto važi i za poslovne ljude. „Reakcije na vašu uslugu mogu da budu veoma raznovrsne. Morate biti u pripravnosti“. Za inovatore, koji rade na rešavanju nekog problema, može biti korisno da naizmenično igraju uloge stvaraoca i kritičara. Kad se susretnemo sa novom idejom, odmah počnemo da joj nalazimo mane, a to može da oteža stvaralački proces pre nego što se uopšte pokrene. Baš kao što mađioničari sebi postavljaju izazov da rade na svom triku i usavrše iskustvo koje pružaju publici, menadžeri neprestano treba da se pitaju: „Šta još?“.

„Deluje očigledno, ali retko se postavlja pitanje šta još mogu da učinim. Ponekad je postaviti ovo pitanje jednako važno kao i naći odgovor“.

IZVOR: Harvard Business School